Спорт

облик такмичарске активности, најчешће физичке

Спортом (из латинског deportare, одатле старофранцуски desporter, одатле староенглески disport, одатле данашњи спорт и значи разонођење, одмарање, уживање) се називају такмичења која су најчешће у сфери физичких активности,[1] али постоје и спортови који нису везани за физичку активност, као на пример шах. Неки од разлога за бављењем спортом могу бити разонода, развијање тела, побољшање способности, такмичарски дух, као и финансијска добит.[2] Обично је такмичење или игра између две стране, од којих свака покушава да премаши другу. Неки спортови дозвољавају нерешену игру; други обезбеђују методе за решавање нерешених исхода, како би осигурао један победник и један губитник. Већи број таквих такмичења са два исхода може бити организовано на турниру, чиме се производи шампион. Многе спортске лиге имају годишњег шампиона, који се одређује уређивањем игара у редовној спортској сезони, чему у неким случајевима следи финална игра. Постоје стотине спортова, почевши од оних између појединачних такмичара, до оних са стотинама истовремених учесника, било у тиму или који се такмиче као појединаци. У појединим спортовима као што су трке, велики број такмичара се може такмичити, сваки против свих других, са једним победником.

Спорт је генерално сматра системом активности који се заснива на физичком атлетизму или физичкој спретности. Велика спортска такмичењима као што су Олимпијске игре признају само спортске сусрете који задовољавају ову дефиницију.[3] Низ других организација, као што је Савет Европе користе дефиниције којима се искључују активности без физичког елемента из класификације спорта.[2] Међутим, бројне компетитивне али нефизичке активности захтевају признавање као душевни спортови. Међународни олимпијски комитет (кроз ARISF[4][5]) признаје шах и бриџ као bona fide спортове, а SportAccord,[6][7] међународна асоцијација спортских федерација, препознаје пет нефизичких спортова: бриџ, шах, даму, го и кинески шах,[8][9] и ограничава број душевних игара које се могу признати као спорт.[1]

Спортови су обично се регулисани скупом правила или обичаја, који служе за осигурање поштене конкуренције и омогућавају конзистентно одлучивање о победнику. Победа може бити одређена физичким догађајима као што су бодовање голова или првим преласком линије. Такође може бити одређена помоћу судија који бодују елементе спортске перформансе, укључујући објективне или субјективне мере као што су технички учинак или уметнички утисак.

Обично се чувају записи о перформансама, а за популарне спортове, ове информације могу бити на широко објављиване или описане у спортским вестима. Спорт је такође значајан извор забаве за неучеснике, при чему гледалачки спорт привлачи велике гомиле на спортске стадионе и дворане, а шира публика се досеже путем емитовања спортских догађаја.[10][11] Спортско клађење[12] је у неким случајевима строго регулисано, и у појединим случајевима је од централног значаја за спорт.[13]

Према А.Т. Кернију, консултантској кући, глобална спортска индустрија је вредела 620 милијарди долара од 2013. године.[14] Најдоступнији и највише практиковани спорт на свету је трчање, док је фудбал најпопуларнији навијачки спорт.[15][16]

https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82